Disleksija i poezija

Kada sam ja bio đak, nastavnici nisu znali šta je disleksija. U moje vreme u školama uopšte nije bilo mnogo mesta za saosećajnost, razumevanje i ljudskost. Ali ne ljutim se na svoje nastavnike. Neki od njih su hteli da pomognu učenicima, ali im to nije bilo dozvoljeno. Posvetiti pažnju deci, pokazati razumevanje, saslušati njihove probleme – to se tada prosto nije radilo: prošlost je neka druga zemlja. Moje ideje na časovima uvek su bile u sukobu sa onim što su nastavnici govorili. Sećam se da je učiteljica jednom rekla da ljudska bića trećinu života provode spavajući. Podigao sam ruku iContinue Reading…