Tokom drugog polugodišta 2014/2015. školske godine u saradnji sa Udruženjem „Jogi“, u Osnovnoj školi „Majšanski put“ u Subotici izvršeno je kontrolno testiranje veštine čitanja svih učenika prvih razreda na mađarskom nastavnom jeziku. Ispitivanje je izvršio Robert Terek, master psiholog, stručni saradnik Osnovne škole „Majšanski put“, koristeći originalne testove čitanja, izrađenih po metodi prevencije i reedukacije disleksije „Meixner“ iz Budimpešte.

Pomoću ovih standardizovanih testova čitanja postoji mogućnost da već u prvom razredu, nakon što su učenici po programu za prvi razred prošli kroz sva slova, identifikuje decu sa disleksijom. Po metodi „Meixner“, smatra se da dete ima disleksiju ukoliko se njeni postignuti rezultati u čitanju znatno razlikuju u odnosu na očekivane rezultate u skladu sa opštim sposobnostima deteta i vremenom posvećenom učenju i vežbanju čitanja. Simptomi disleksije se mogu javljati u čitanju i pisanju (zamena slova ili slogova, izostavljanje slova ili slogova, sporiji tempo čitanja, slabije razumevanje pročitanog teksta), u govoru (zakasneli razvoj govora, poteškoće u podeli reči na slogove, loša formulacija rečenice), u ponašanju (dekoncentracija, zamor, promenljivo postignuće). Drugi simptomi koji se mogu javiti su nerazvijen osećaj za ritam, poteškoće u orijentaciji, prepoznavanja delova tela, slabija prostorna i vremenska orijentacija.

Tokom testiranja se proverava tačnost čitanja pojedinačnih samoglasnika i suglasnika, tačnost čitanja slogova, kraćih i dužih reči kao i jednog kraćeg za njihov uzrast prilagođenog teksta. Uz pomoć postavljenih pitanja u vezi sa pročitanim tekstom, proverava se i sposobnost razumevanja pročitanog. Tokom testiranja se meri ukupno vreme potrebno deci da prođu kroz test, broj grešaka i broj tačnih odgovora na pitanja u vezi sa pročitanim tekstom. Zbog izrade plana reedukacije vrlo su bitni i podaci o vrsti grešaka, koji se takođe evidentiraju tokom testiranja.

U ispitivanju je učestvovalo ukupno 36 učenika (17 devojčica i 19 dečaka), starosti od 7 do 8 godina. Ukupno kod 14 učenika (39%) je evidentiran neki vid teškoća u čitanju. Kod 6 učenika slabi rezultati na testu su povezani sa ispodprosečnim intelektualnim sposobnostima, te kod njih  teškoće u čitanju su posledica slabijih opštih sposobnosti, dok kod ostalih 8 učenika i pored prosečnih intelektualnih sposobnosti, postoje značajne teškoće u čitanju (sporije čitanje, čitanje po slogovima, zamena slova, izostavljanje ili umetanje slova, slabije razumevanje teksta). Znači kod 22% učenika su utvrđeni neki znaci disleksije. Disleksija se po pravilu u mnogo većoj meri  javlja kod dečaka nego kod devojčica, što je potvrđeno i u našem ispitivanju pošto od 8 učenika sa znacima disleksije, 5 su dečaci, a 3 devojčice.

U daljoj analizi rezultata uzećemo u obzir celi uzorak (izuzev rezultate četiri intelektualno ispodprosečnih učenika, pošto kod njih za većinu pokazatelja nismo dobili rezultate koje je moguće vrednovati, te zbog toga ćemo ih izostaviti u analizi celog uzorka).

U Grafikonu 1. su prikazani rezultati za pokazatelj razumevanja pročitanog. Kao što se i vidi na grafikonu, polovina posmatranog uzorka je tačno odgovorilo svega na tri ili manje pitanja. Ovi podaci ukazuju na alarmantan podatak da iako većina učenika u  drugom polugodištu prvog razreda na prihvatljivom nivou ume da čita, polovina njih malo šta razume ili zapamti od pročitanog.

grafikon1

Grafikon 1. – Broj tačnih odgovora na 6 pitanja u vezi pročitanog (32 učenika)

 

Kad pogledamo brzinu sa kojom prvaci čitaju (vidi Grafikon 2.), slika već nije toliko ružna, jer velika većina ispitivanih prvaka test je uradilo u granicama očekivanog (prosečno vreme posmatranog uzorka je 432 sekundi). Granična vrednost za korišćeni test je bila 500 sekundi, tj. rezultati sa 500 i više sekundi ukazuju na postojanje disleksije. Kao što se i vidi na grafikonu kod 3 učenika su zabeležene ekstremno visoke vrednosti vremena potrebnog za pročitanje zadataka, dok ukupno kod 8 učenika (22%) su rezultati prelazili graničnu vrednost.

grafikon2

Grafikon 2. – Ukupno vreme potrebno za pročitanje svih zadataka u testu (32 učenika)

 

Prosečan broj grešaka je bio 17,8 u posmatranom uzorku, dok je granična vrednost za postojanje disleksije na korišćenom testu je 28 grešaka. U Grafikonu 3. se vidi da je samo kod 4 učenika (11%) zabeleženo značajno veći broj grešaka od graničnog.

grafikon3

Grafikon 3. – Ukupan broj grešaka na testu (32 učenika)

 

Što se tiče karakterističnih grešaka kod posmatranog uzorka, prvaci su najčešće pravili greške tipa zamena slova. Najčešće zamenjuju sledeća slova (redosled je po učestalosti, počevši od najučestalijih zamena): ő – ű, ú – ű, b –d, e –é, a –á, l – i, gy – ny, ty – ny, gy – ty, ő – ó, ú – ó. Takođe je vrlo često  izostavljanje i umetanje slova.

 

Iako je u ovom istraživanju učestvovao relativno mali broj učenika, ipak dobijene rezultate možemo smatrati relevantnim, kao prikaz stanja čitalačkih veština kod subotičkih prvaka, koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku. Nažalost ovaj test čitanja po Meixner metodi još nije preveden i standardizovan za srpski jezik (stručnjaci Udruženja „Jogi“ još rade na tome), te do tada nije moguće izvršiti slično istraživanje sa učenicima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku, ali praksa iz drugih jezičkih sredina pokazuju da učestalost teškoća u čitanju uglavnom se pojavljuje u sličnom procentu. Međutim, bilo bi korisno ispitati koje vrste grešaka se javljaju najčešće prilikom čitanja kod učenika čiji je maternji jezik srpski, te nakon izrade testa čitanja na srpskom jeziku uslediće  i ispitivanje srpskih prvaka.

 

Terek R.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.