foreign-languageSpecifične vežbe za prevladavanje simptoma disleksije i ovladavanje veštinama čitanja i pisanja razvio je niz autora, i one su učenicima omogućile da trajno poboljšaju svoje čitalačke sposobnosti. Te vežbe uvek obuhvataju i rad na jeziku i rad na pažnji.

 Metoda Orton – Gilingan

Teorijsko polazište autora ove metode mešana je cerebralna kontrola, tj. problem dominacije moždanih hemisfera. Program je namenjen deci s prosečnim koeficijentom inteligencije, a temelji se na sledećim principima:

  1. istovremeno povezivanje auditivnih, vizuelih i kinestetičkih podražaja (reč se vizuelno prikazuje detetu tj. piše se, izgovara se i pri izgovaranju se podvlači prstom);
  2. insistira se na učenju procesa sinteze: manje se jedinice spajaju u veće, uče se slova i glasovi i uspostavljaju se veze između pisanog i usmenog jezika;
  3. u radu se koriste boje, vokali i konsonanti pišu se različitim bojama;
  4. na ovaj se način uspešno mogu usvojiti neka strukturna obeležja jezika, npr. učestali prefiksi ili sufiksi; oni se pišu drugom bojom, pa se dete neće zbuniti kada sledeći put vidi dugačku reč, jer će odmah prepoznati sufiks ili prefiks na osnovu koga će moći nešto da zaključi npr. o značenju ili vrsti reči (einsteigen, einschalten, Eingang, Eindruck ; machen, kommen, essen, heißen); rezultati istraživanja koje su sproveli autori pokazuju jako dobre rezultate nakon 6-7 meseci; testiranje je obuhvatilo šesnaestoro disleksične dece, a primena ove metode je u 90% slučajeva bila uspešna i pokazala da kod subjekata dolazi do znatno veće fonološke senzitivizacije;
  5. mana je ove strategije u tome što ona utiče na razumevanje; u radu sa decom se ne koristi smisleni tekst.

Metoda Orton-Gilingan korisna je ukoliko se kombinuje sa drugim metodama. Ona utiče na jačanje veze glas-slovo i ubrzava proces čitanja, ali s druge strane nepovoljno može uticati na razumevanje većih tekstualnih celina.

 Kinestetičko-globalna metoda
Autorka ove metode je Grejs Fernald, a njeno je težište na motivaciji. Dete dobija kartice s rečima i ono samo bira reči koje želi da nauči. Prati prstom reči, prvo izgovara slovo po slovo, a zatim celu reč. Ukoliko greši, treba ga vraćati sve dok ne izgovori pravilno.

imgres images 1511550

 

 

 

 

 

die Sonne                                               der Schnee                                                   das Gewitter

Sledeća vežba je pisanje tj. upotreba reči u nekom kontekstu, čime se generalizuje veza između slova i glasa, kao i značenje.

Die Sonne scheint. (Sunce sija.)

Der Schnee ist weiß. (Sneg je beo.)

Ich mag kein Gewitter. (Ne volim oluje.)

Ova je metoda veoma korisna za učenje reči koje su tematski povezane, tj. koje pripadaju istom leksičkom polju. Može se koristiti na uvodnom času, pre prelaska na novu tematsku celinu. Ako dete uspešno savlada više ključnih reči, čitanje teksta mu neće osobito teško pasti. Poznavanje ključnih reči pomoćiće mu i da razume veće tekstualne celine.

VAKT metode (vizuelno-auditivno-kinestetsko-taktilne)

Dve osnovne osobine svih VAKT metoda jesu rad na motivaciji i uzimanje u obzir neurološkog aspekta. U osnovi ove metode leži Flemingova podela na tri stila učenja: vizuelni, auditivni i kinestetski ili taktilni. Vizuelni stil učenja imaju oni koji vole da uče uz pomoć slika, dijagrama, slajdova i sl. Auditivni stil učenja podrazumeva učenje kroz slušanje (predavanja, diskusije, audio snimci). Kinestetsko učenje, tj. učenje putem pokreta i manuelne aktivnosti, i taktilno učenje, tj. učenje putem dodira, ostvaruju se kroz lična iskustva, kao što su istraživanja i projekti.

VAKT metode započinju kinestetskim podsticajima (to može biti npr. pravljenje figurica od plastelina ili gline, pantomima ili gluma), a zatim se prelazi na vizuelne i auditivne podsticaje. Način podučavanja ovom metodom neuobičajen je i zahteva mnogo vremena, ali se smatra da je dobar za decu koja imaju poremećaj pažnje.

Verbotonalna metoda

Verbotonalna metoda obuhvata sledećih pet etapa:

  1. stvaranje svesti o tome da se reči sastoje iz glasova i slogova,
  2. kombinovanje slogova u reči, zapisivanje i čitanje reči,
  3. percepcija ritma i intonacije tj. detetu se čita dok ono prati tekst,
  4. radi se na razumevanju; brzina čitanja je kriterijum prema kome merimo usvojenost veštine čitanja, a diktatom se meri usvojenost veštine pisanja;
  5. kratka pitanja ili pitanja s odgovorima tačno/netačno proveravaju razumevanje pročitanog teksta; napredne vežbe podrazumevaju prepričavanje i pisanje sopstvenog teksta na zadatu temu.

Dejvisova metoda

Veoma pozitivan pristup terapiji dece s poteškoćama u čitanju ima već pomenuti Ronald Dejvis, autor dela „Dar disleksije“. Nakon što je i sam uspeo da se izbori s izazovima koje prouzrokuje disleksijom, razvio je metodu koja u kratkom vremenskom periodu daje zadivljujuće rezultate. Ona se temelji na prepoznavanju tzv. „reči-okidača“ i na njihovom posebnom oblikovanju, čime se postiže bolje razumevanje, a izbegava se dezorijentacija, tj. zastoj u shvatanju smisla rečenice ili teksta. Iskustva terapeuta koji ovu metodu primenjuju više godina govore to da je ona delotvoran i sveobuhvatan način da se razvoju čitalačke veštine priđe na više načina: reči se dobro vide, čuju, razumeju i povezuju s drugim rečima u rečenicama.

Rad po Dejvisovoj metodi podrazumeva to da se reči zamišljaju kao mentalne slike, od njih se prave misaoni koncepti, a značenja se pronalaze u rečniku. Mentalne slike tj. predstave reči za svako su dete vrlo specifične i individualne, i karakterišu ih boje, oblici, zvukovi i figure kada se oblikuju glinom. Reči koje su osmišljene na taj način dobijaju pečat ličnog iskustva deteta koje ih stvara, a samim tim nastaje i dubok trag u razumevanju i pamćenju. Osmišljene reči se dalje mogu mnogo lakše upotrebljavati u različitim rečenicama, na različitim pozicijama u rečenicama i u različitim sadržajima. Ukratko, ova metoda nudi način da diskleksičari počnu da razumeju reči, da o njima misle, da uče o različitim kontekstima u kojima se mogu pojaviti, da ih trajnije zapamte i da ih naposletku dobro prepoznaju u sva tri pojavna oblika: kao zvuk, kao sled slova i kao značenje. Na taj način disleksične osobe u svakom tekstu lako i brzo dešifruju reči.

O ulozi nastavnika u prevazilaženju disleksije pri učenju stranog jezika pročitajte u narednom tekstu….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.